Država koje je pobedila kapitalizam: Šta se krije iza najmoćnijeg fonda na svetu

Norveški državni penzioni fond (poznat i kao Oljefondet ili Fond za naftu) predstavlja verovatno najuspešniji svetski primer odgovornog upravljanja prirodnim bogatstvima. Ono što je počelo kao vizija o očuvanju bogatstva za buduće generacije, danas je preraslo u gigantski investicioni mehanizam koji poseduje mali deo skoro svake značajne kompanije na planeti.

Istorija i svrha: Štednja za “crne dane”

Sve je počelo 1969. godine otkrićem nafte u Severnom moru. Norveška vlada je donela dalekosežnu odluku: umesto da sav prihod od prodaje nafte i gasa odmah potroši na tekuću potrošnju, ona će ga investirati. Fond je zvanično osnovan 1990. godine, a prva uplata je izvršena 1996. godine.

Glavni cilj fonda je da osigura da i generacije koje dolaze, nakon što se naftna polja iscrpe, imaju koristi od ovog resursa. Takođe, on služi kao “tampon” koji štiti norvešku ekonomiju od naglih skokova i padova cena nafte na svetskom tržištu.

Kolikim sredstvima raspolažu?

Danas je norveški fond najveći suvereni fond na svetu. Početkom 2026. godine, njegova tržišna vrednost premašila je neverovatnih 21.000 milijardi norveških kruna (što je približno 2.000 milijardi američkih dolara).

Da bismo ovaj broj stavili u kontekst:

• Fond poseduje oko 1,5% svih akcija svih listiranih kompanija na svetu.
• Vrednost fonda po glavi stanovnika Norveške iznosi preko 350.000 dolara.

Strategija investiranja: Gde odlazi novac?

Fondom upravlja Norges Bank Investment Management (NBIM) pod nadzorom Ministarstva finansija. Njihova strategija je zasnovana na širokoj diverzifikaciji – novac se ne drži “u jednoj korpi”, već je raspoređen na sledeći način:

• Akcije (Equity): Oko 71% portfolija uloženo je u više od 7.000 kompanija u preko 60 zemalja. Najveći udeli su u tehnološkim gigantima kao što su NVIDIA, Apple, Microsoft i Alphabet.
• Obveznice (Fixed Income): Oko 26% sredstava je u državnim i korporativnim obveznicama širom sveta.
• Nekretnine (Real Estate): Oko 2% je investirano u nekretnine u velikim svetskim metropolama (London, Pariz, Njujork, Tokio).
• Infrastruktura za obnovljivu energiju: Najnoviji segment (oko 0,5%) fokusira se na vetroelektrane i solarne parkove, što odražava strateški zaokret ka zelenoj energiji.

Prema podacima iz poslednjih izveštaja (početak 2026. godine), portfolio je snažno nagnut ka tehnološkom sektoru, koji je bio glavni pokretač rekordnih prinosa u protekloj godini.

Evo pregleda najvećih kompanija u koje Norvežani ulažu:

1. Tehnološki giganti (Najveći udeo)

Ove kompanije čine jezgro portfolija i u svaku od njih fond je uložio desetine milijardi dolara:

• NVIDIA: Trenutno najveća pojedinačna investicija fonda. Norveška poseduje oko 1,3% ove kompanije, što vredi preko 570 milijardi kruna (oko 55 milijardi dolara).
• Apple: Dugogodišnji favorit, gde fond drži oko 1,2% vlasništva.
• Microsoft: Ključna pozicija u portfoliju sa udelom od oko 1,3%.
• Alphabet (Google): Norvežani su značajni suvlasnici matične kompanije Google-a.
• Amazon: Jedna od top 5 pozicija, koja pokriva sektor e-trgovine i cloud usluga.
• Meta Platforms: Vlasnik Facebook-a i Instagrama je takođe visoko na listi.

2. Poluprovodnici i AI (Strateški fokus)

Pored Nvidie, fond masovno ulaže u infrastrukturu koja omogućava razvoj veštačke inteligencije:

• TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Co): Najveći svetski proizvođač čipova.
• ASML: Holandska kompanija koja proizvodi mašine za pravljenje najnaprednijih čipova (fond poseduje preko 2% ove kompanije).
• Broadcom: Još jedan ključni igrač u svetu hardvera.

3. Finansije i Zdravstvo

Iako tehnologija dominira, fond održava stabilnost kroz bankarski i farmaceutski sektor:

• JPMorgan Chase: Najveća američka banka.
• Eli Lilly & Co: Farmaceutski gigant, čija je vrednost skočila zahvaljujući lekovima za mršavljenje.
• Novo Nordisk: Danska kompanija koja je trenutno najvrednija u Evropi, a Norvežani su jedni od njenih većih akcionara.

4. Interesantni detalji o vlasništvu

Zanimljivo je videti koliki “komad” poznatih brendova zapravo pripada građanima Norveške:

• Tesla: Fond poseduje oko 1% kompanije Elona Muska.
• Berkshire Hathaway: Ulažu i u investicionu imperiju Vorena Bafeta.
• Nestlé: Jedna od najvećih evropskih pozicija u sektoru robe široke potrošnje.

Gde ne ulažu?

Važno je napomenuti da, uprkos profitu, fond odbija da investira u kompanije poput Philip Morris-a (duvan), kompanije koje proizvode nuklearno oružje (poput nekih sektora Airbus-a ili Boeing-a), kao i kompanije koje se bave isključivo eksploatacijom uglja.

Prinosi na uložena sredstva

Fond je u proteklih nekoliko godina ostvario izuzetne rezultate zahvaljujući rastu tehnološkog sektora.

• U 2025. godini, fond je ostvario povrat od čak 15,1%, što je bio jedan od najboljih rezultata u istoriji.
• Dugoročni prinos: Od osnivanja, prosečan godišnji prinos iznosi oko 6,6% (nominalno), odnosno oko 4,3% kada se oduzmu troškovi upravljanja i inflacija.

Zanimljivo je da se fond danas više puni od prinosa na investicije nego od direktnih uplata od prodaje nafte. Fond je postao “mašina za pravljenje novca” koja samu sebe hrani.

Etički principi i zabrane

Norvežani su izuzetno strogi po pitanju toga koga finansiraju. Postoji poseban Etički savet koji preporučuje isključenje kompanija iz portfolija ako one krše ljudska prava, proizvode određene vrste oružja (nuklearno, kasetno), štete životnoj sredini ili se bave proizvodnjom duvana i uglja. Na “crnoj listi” se nalaze stotine kompanija širom sveta.

Plan za budućnost: “Fiskalno pravilo” i Net-Zero

Šta je plan sa tolikim bogatstvom? Norveška vlada se pridržava takozvanog Fiskalnog pravila (Handlingsregelen).

Pravilo 3%: Vlada svake godine sme da povuče maksimalno 3% procenjene vrednosti fonda kako bi popunila državni budžet (što trenutno pokriva oko 25% svih javnih troškova Norveške). Pošto je 3% obično manje od godišnjeg prinosa, fond nastavlja da raste.

Novi strateški ciljevi uključuju:

1. Klimatska tranzicija: Plan je da do 2050. godine sve kompanije u portfoliju fonda postignu neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
2. Povećanje ulaganja u obnovljive izvore: Nastavak širenja u oblasti solarne i energije vetra.
3. Otpornost na krize: S obzirom na to da je fond postao toliko veliki, svaka globalna kriza (poput one 2008. ili 2020.) značajno utiče na njegovu vrednost u milijardama. Plan je dalje jačanje portfolija protiv geopolitičkih rizika.

Norveški naftni fond je dokaz da se bogatstvo od prirodnih resursa ne mora pretvoriti u “prokletstvo resursa”, već može biti temelj stabilnosti jedne nacije vekovima nakon što se poslednja kap nafte izvuče iz mora.